ВДС: Посета Дому „Дринка Павловић“

Црква Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру (подигнута је 1832-1834. године) у којој се Господу узносе молитве и „служи Летурђија“ већ близу два века, била је у недељу, 1. октобра 2017. године, препуна народа сабраног на молитву. Присутни су били и волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке који су пре посете Дому за децу без родитељског старања „Дринка Павловић“ овде дошли на свету Литургију.

Радост са којом је народ пристизао на молитву у цркву, посебно бројни родитељи са малом и великом децом осећала се у току целе цвете Литургије. Служашчи јереј и старешина цркве Владимир Марковић и ђакон Ненад Идризовић, певница и верни народ узносили су молитве Господу сложно, као једна душа што је целом молитвеном сабрању дало посебну лепоту и снагу. Био је велики број причасника посебно мале и велике деце чији су родитељи послушали, најважнији - Христов савет и позив „Пустите дјецу нека долазе Мени, и не браните им ; јер је таквих Царство Божије“ (Мк. 10,14).

Јереј Владимир Марковић је у надахнутој беседи о Часном крсту рекао да свако од нас добија од Бога крст који треба да прими и смирено изнесе на свом животном путу. Онда Бог преузима оно што нам је тешко. Само кад се трудимо у оном послу и делу које нам је Господ дао и смирено прихватамо животне тешкоће наш труд и мука неће бити узалудни него ће нам бити на спасење. За углед у ношењу крста имамо самог Христа који је ради нашег спасења био распет на крсту и крвљу запечатио победу над смрћу и славно Васкрсао. За углед имамо многе светитеље и диван пример жене Хананејке из Јеванђеља које је прочитано. Њен живот је био велики, добровољни крсни ход. Она је доживела истинско, дубоко покајање кроз које је исповедила веру у Христа и добила храброст у молитви. Христос је све то видео и услишио њену молитву исцеливши њену кћер. Његова похвала вере жене Хананејке „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!“ (МТ.15,28) је и данас свима нама за пример на који треба да се угледамо у ма како тешкој ситуацији се налазили носећи свој животни крст.

После цвете Литургије приређена је трпеза љубави на коју су сви добродошли. Парохијани цркве Светих апостола Петра и Павла и на овај начин заједно обележавају посебне догађаје, овом приликом је то био један докторат медицинских наука. У пријатном амбијенту испред обновљеног Митрополитовог конака настављено је дружење верног народа као што је верујемо било некад када је Црква била у средишту народног живота. Митрополитов конак је 2016. године рестауриран и обновљен и претворен у велику Гостопријемницу намењену окупљању верног народа након Литургије и других молитвених сабрања или културних догађаја који се ту организују.

У Дому „Дринка Павловић“ деца и васпитачи нас увек дочекају раширених руку. Поред воћа, слаткиша и црквене штампе донели смо школски прибор. Са гђом Марином Брашић, специјалним педагогом, разговарали смо о животу у Дому у коме тренутно борави тридесет деветоро деце школског узраста и раду са њима стручног особља. Сви се они професионално и као људи веома труде да деци помогну у одрастању и стицању образовања. Деца живе у групама формираним по полу и узрасту и све је организовано да те групе што више подсећају на породицу. Свако дете има матичног васпитача који детету помаже у свему. Деци вишеструко ометеној у развоју је потребна апсолутна посвећеност а деци која имају тешкоће у учењу помоћ да савладају градиво. Са школама, рекла је гђа Брашић имају добру сарадњу. Нека деца у слободним часовима раде.

У разговор се тада укључио један старији дечак рекавши да он ради у једној посластичарници. Сасвим спонтано је затим додао: -Волим Дом, волим да се дружим са децом. Волим запослене. Волим Дом јер схватам да нека деца са улице не могу да имају све ово што ми имамо у Дому. Васпитачи се стварно труде да нас изведу на прави пут.

Било је мало шале на рачун ових похвала које је дечак рекао спонтано и искрено. Деца су желела да са волонтерима као и обично мало играју одбојку. Пре тога је једна девојчица сама отпевала „Божић, Божић благи дан...“ а затим смо сви заједно отпевали Светосавску химну и „Ко удара тако позно“. Деца су нам показала и своје кућне љубимце мацу Сузану и једно маче.

Гђа Брашић је рекла да деца воле спорт. Шесторо деце из Дома тренира у рвачком клубу „Црвене Звезде“, постижу завидне резултате и освајају медаље. Ове године су учествовали на Европском првенству у рвању и представљали Србију. Поред ових видљивих и сјајних резултата постигнутих у спорту трудом деце, васпитача и тренера драгоцени су и сви други, наизглед мали помаци у учењу и социјализацији које великим трудом постижу деца заједно са њиховим васпитачима и свима који им помажу. Њихов крст није лак и ми им поред ових посета и дружења можемо највише помоћи нашим молитвама да им Господ пробуди или дометне веру и помогне да тај крст изнесу и труд и мука буду на спасење.