Води се борба против породице и Цркве!

Професор Ђеорђе је доктор наука, специјалиста у области биофизике и биоетике, потпредседник букурешког Института за психосоцијална и биоетичка истраживања, кординатор научног одељења часописа „Православна породица“ (Familia Ortodoxă), аутор је бројних књига међу којима су „Утицај телевизије на разум човека“ и „Порнографија – куга XXI века“. Румунски научник говори да се у наше време води борба против породице и цркве – институција, које не дозвољавају да се разруши друштво. Према његовим речима, младе људе подстичу на блуд да би их учинили зависним од онлајн средстава масовног информисања, где им је лакше манипулисати њима. Биоетичар тврди да смо сведоци ширења комунизма, овог пута уведеног применом благих инструмената као што су забава, манипулација кроз мас-медије и политичка коректност.

- У последње време говори се о опасности од манипулације која је присутна на Фејсбуку. Да ли је та бојазан основана?

- Чини ми се да је Фејсбук у садашњем тренутку можда и најважнији инструмент манипулације и контроле над личношћу и човековим схватањем на глобалном плану. И све због тога што он о теби зна скоро све и посредно манипулише тобом кроз виртуелне групе у које си се учланио.

Човек је веома осетљив према мишљењу друштва, због тога што је социјално биће. Размислите о томе да у том виртуелном друштву ви не знате сваког појединца, немате са њиме директан контакт. Тако да је у такво друштво веома лако ући и затим манипулисати тачком гледишта читаве групе. То је најбољи начин да се контролише свест. Тим пре што постоје људи осетљиве разборитости, у смислу да разборитост претпоставља рефлексивност, а уколико живот проводимо на интернету, то смањује нашу способност рефлексије.

- Зашто?

- Пре свега, јер ти физички не остаје времена, затим због тога што губиш способност да рефлектујеш – контакт са виртуелним окружењем те чини пасивним. Све време чекаш да будеш стимулисан. Фејсбук је веома стимулативна реалност. Све што се односи на визуелне медије заправо стимулише. А стимулација нас чини пасивним.

Сва та средства, и уопште мас-медији овог друштва забаве и потрошње у којем живимо, осмишљени су и направљени тако да изазивају зависност. Они толико стежу, да је општа тенденција да индивидуа (а и друштво у целости) постаје све пасивнија, демотивисанија, да упада у депресију – феномен који је распрострањен у огромним размерама.

Депресија се сматра болешћу будућности, али већ сада, према статистикама, скоро четвртина популације у развијеним земљама пати од депресије. Када упаднесш у депресију већ си прошао стадијум демотивисаности. Данас велики део корисника мас-медија се већ налази у том стадијуму, то јест, немајући јачи стимуланс, не могу да изађу из стања губитка мотивације.

- Током последњих година видимо прекомерну пропаганду идеје сексуалности. Наноси ли то штету друштву?

- Пре свега, одузима деци детињство. А то се дешава због повећања привлачности сексуалности, која им отупљује пажњу и смањује мотивацију према било каквој другој активности. Затим, порнографија праћена дечијим рукоблудом, до чега доводи на жалост многе, озбиљно угрожава њихов нервни систем и организам, чини их утученијим и лишенијим животне радости од тешко болесног пацијента који ишчекује смрт.

Сва та култура прекомерне еротичности и промискуитета рађа у новим покољењима огроман осећај изгубљености и очаја, посебно када сексуални промискуитет почне у раном узрасту. У румунским школама данас већ у првом разреду гимназије подстичу на порнографију због тога што нико од правних органа не жели да да стане на крај овој недаћи. У таквим условима никаква реформа образовања у Румунији не може да да било какав резултат, уколико је више бацање прашине у очи него реалан покушај да се нешто реши.

- Због чега се ништа не ради на нивоу државних институција? Зар они не сносе одговорност за озбиљност ситуације?

- А ко ће то да уради? Колико се истраживања спроводи у Румунији? Чак и ако је на Институту за педагошка истраживања остало неолико људи, нико се не обазире на њихово мишљење. Са друге стране, врши се огроман притисак од стране идеолошких јединица неколицине међународних организација и светске „сиве еминенције“.

Сво то безумље са сексуалном освешћеношћу, трансродношћу и осталим, има за циљ да уведе децу што раније у тему сесуалности, не зато да би их заштитило, већ због тога да би се код њих развило промискуитетно сексуално понашање. Само размислите о томе да је у водичу за сексуално образовање, које је објавила Светска здравствена организација, написано да се деци од четврте године говори о мастурбацији, а недуго затим се позивају да „охрабре“ своје тело, другим речима, да се самоузбуђују. Могу и да вам покажем тај документ, јер већина људи кад чује овакве информације напросто не верује да је то могуће.

И све је то предсказао Олдус Хаксли у свом „Врлом новом свету“ (који је угледао светлост дана 1932) у коме је помињао то да ће у будућности деца пролазити иницијацију у сексуалну праксу већ у првим годинама живота, јер су секс и наркотици главна средства контроле индивидуе у концентрационом друштву које се назива магичном државом.