Манастир Дужи, посвећен Покрову Пресвете Богородице, налази се десетак километара југозападно од Требиња, са десне стране магистралног пута Требиње – Дубровник.
Садашњи храм, подигнут 1855. године, био је, у то вријеме, највећи храм у Херцеговини. Изграђен је за вријеме игумана Евстахија Дучића, а неимар је био познати Невесињац Ђуро Шушић.
Велики пожар, који се десио 1876. године, није битно оштетио храм, али је оштетио конаке. Обнову је, тада, новчано помогла влада Аустроугарске. У знак захвалности цару Фрањи Јосифу, душки монаси су урадили бронзану плочуу ћириличном писму.
Између два рата, братство манастира Дужи чинили су Руски монаси, који су побјегли од бољшевичке револуције. Они су 1941. године страдали, на веома свиреп начин, тако да манастир Дужи има своје мученике, још из времена комунистичког режима.
Живопис у храму потиче из новијег времена (1997 – 2006). Храм је живописао умјетник Гаврило Марковић, по узору на монаха и живописца Георгија Митрофановића, који је осликао Завалу и Добрићево. Садашњи коностас поклон је Грка.
Од 1959. године, манастир Дужи је женски манастир. Међу сестрама које су тада стигле, била је и данашња игуманија, мати Теодора. Оне су манастир подигле из пепела. Према њиховом казивању, затекле су потпуно пуст манастир. Иконе су биле спаљене, осим великог распећа, које се налазило на иконостасу. Икона необичног формата „Распеће Исусово“ и сада свједочи о тим тешким временима за цркву и једина је успомена на руске монахе.
Сестринство манастира тренутно чини шест сестара.
Сваке недјеље и празника, вјерујући народ, са сестринством и свештеницима, учествује на Литургији.
У храму се налази честица Часног Крста, као и честица моштију Светог Нектарија Егијског.
Манастирска економија, углавном се заснива на производњи домаћих производа, тј. млијека, сира, меда, вина, ракије, итд.
Татјана Марјановић
