Москва, 18. јул 2013.г.
18. јула 2013. године на празник обретења часних моштију преподобног Сергија, игумана Радоњешког, Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил и Његова Светост Патријарх Српски Иринеј служили су Свету литургију на тргу испред Успенског храма у Свето-Тројицкој Сергијевој лаври. Први пут у историји лавре служена је Литургија на Саборном тргу.
 |
Богослужењу су присуствовали овлашћени представник председника Русије за Централни федерални округ А.Д.Беглов, председник Рачунске палате С.В.Степашин, државни јавни тужилац Русије Ј.Ј.Чајка, министар културе Московске области О.А.Рожнов и други званичници.
На богослужењу је певао хор Тројице-Сергијеве лавре под управом архимандрита Глеба (Кожевњикова).
По завршетку Литургије Његова Светост Патријарх Кирил и Његова Светост Патријарх Иринеј служили су молебан на Саборном тргу лавре испред поштоване иконе преподобног Сергија Радоњешког. Заједно с поглаварима служио је сабор јерарха, који су данас служили Литургију у храмовима Тројице-Сергијеве лавре.
 |
Поглавар Српске Цркве се обратио узвратном беседом:
„Благодарим Вам, Вољени Сабрате, за то што сте ме позвали на ову велику свечаност братске Руске Цркве. Празник преподобног Сергија је један од главних у Русији и за мене је изузетна част да будем у Русији управо у ове свете дане, да имам радост молитве с Вашом Светињом у најсвечанијем празнику за Вас и Вашу паству.
Житије преподобног Сергија многоме може да научи сваког верујућег човека, није важно у ком делу света он живи и којим језиком говори. Ово житије разуме свако. Пар благочестивих супружника је молио Бога и стекао је сина у којем су биле сабране врлине родитеља и целе земље у којој је растао. Ево похвале часном супружништву! Писмо каже: „Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране“ (Рим. 11, 16). Преподобни Сергије је Духом Светим био испуњен још у утроби своје мајке и толико живот овог детета није био од овога света да чак није научио да чита и да пише од човека, већ по дејству Анђела, којег му је Бог послао. Кад је одрастао све своје снаге је посветио Господу Исусу Христу. Тако и сваки Рус, и сваки Србин треба да поступа – да најбоље снаге предаје Богу. Јер, „гдје је ваше благо, онде ће бити и срце ваше“ (Мт. 6, 21). Ето, нека благо наших младих људи буде на небу и нека њихово срце буде тамо. И тада би им Бог дао велику снагу. Тако је и преподобни Сергије постио и молио се, а да људи за њега нису знали, и био је страшан свим непријатељима: и невидљивим демонима, који су бежали од његове молитве, коју је узносио у осамљености, и видљивим непријатељима које је истерао из руске земље благословом, који је дао великом кнезу Димитрију Донском. Истински отац Руске земље, достојан је поштовања као ниједан други светац. Зато га народ воли, и посебна благодат ће увек бити на овом месту.
Јако је добро што се овде, у Лаври преподобног Сергија, школују студенти из наше Српске Цркве. Од свих страних земаља само овде могу да стекну јединствено искуство живота у моћној Цркви која плови пуним једрима, која чува устројство и традицију који су у давно време били својствени нашем словенском свету. Европске земље постају све безбожније. Још мало, и Православље у њима неће живети, већ преживљавати.
Ми у Српској Цркви такође имамо такво свето место – Хиландарску лавру која је саграђена рукама светитеља Саве и његовог оца, преподобног Симеона Мироточивог. Зато тако добро разумем осећања Руса према овом светом месту. Мисли православних Српа су упућене Хиландару, а срце Руске Цркве куца овде. Много сам читао о овом месту, али ниједном до сада нисам био овде. Сад ми је драго да све ово могу да видим сопственим очима.“
