Православни верници у Русији прослављају велики догађај руске историје – 1025. годишњицу Крштења Русије. Ради тога су у Москву допутовали представници свих Православних Цркава света.
|
Ово није прва посета Патријарха Иринеја Русији. Још док је био Нишки епископ учествовао је у церемонији сахране патријарха Московског и целе Русије Пимена 1990. године. Свој ексклузивни интервју за «Глас Русије» Његова Светост је почео говорећи о томе како се Русија променила од тада.
- То је била једна Русија, другачије је изгледала, у њој је било другачије стање, и духовно, и економско. Данас је то сасвим друга Русија. Данас она се обновила, васкрсла је. Сад је то света Русија с црквама, манастирима и с народом који је са Црквом.
Како оцењујете односе између Руске и Српске Православне Цркве?
- Ове односе могу да упоредим с два добра и честита брата или с две добре и честите сестре. Такви су наши односи били од почетка, они су древни и дубоки кроз читаву нашу историју, како у прошлим временима, тако и нешто каснијим, и у најновијим. Наши људи су данас нашли посао у Русији, исто онако као што су некад многи Руси који су побегли од Октобарске револуције дошли у Србију где примљени као браћа. Тада су избегли били учени људи, духовни људи, како Цркве, тако и науке, философије и теологије. Тако да су Руси својим доласком допринели развоју наше културе и науке, као и свих области. Најлепше зграде су пројектовале тадашње руске архитекте. Познати професори су предавали и на факултетима и у гимназијама. Мени је руски језик предавао Михаил Боровски који је завршио Духовну Академију у Русији. А у Нишкој епархији, где сам дуго година био епископ, надлежни епископ је био Доситеј, руски ђак који је студирао на Духовној Академији у Русији. Половина свештеника у његовој епархији су били руски монаси. Данас су односи сасвим добри. Пуно наших студената студира овде. Договорићемо се о томе да и руски студенти дођу у Србију. Тако да те односе оживљавамо, продубљујемо и желимо да учинимо све како бисмо били што ближи једни другима. Његова Светост Патријарх Кирил је добро упознат с нашом Црквом, поготово са стањем на Косову и Метохији, још откако је био митрополит. И на основу разговора се види да је јако добро упознат са стањем на Косову, што је за нас важно.
Дакле, осећате подршку Русије по питању Косова?
- Осећамо и надамо се да ће бити још јача и чвршћа. Како у духовном смислу, тако и у другом, политичком.
Кад се дотичемо теме Косова на којем су Срби хришћани годинама прогањани, не можемо, а да не истакнемо и процес дехришћанизације у Западној Европи, који се одвија деценијама, где либералне вредности потискују хришћанске идеале. Међутим, Србија тежи ка томе да уђе у либералну ЕУ. Да ли је могуће сачувати православне корене Србије после уласка у ЕУ?
- Духовно стање у Европи је веома жалосно. Тамо је Бог умро, као што је Ниче рекао. Истина, остала су још острвца Цркве. И ту се не може без дијаспоре, и српске, и руске, и грчке. И ја добро разумем речи које ми је недавно упутио римокатолички прелат: „Нисмо ми вама потребни, него ви нама.“ Србија не бежи од Европе. Али Србија не жели да уђе у садашњу Европу под условима који јој се тренутно намећу. Не желимо да будемо чланови те Европе под условом да се одрекнемо своје духовности, своје културе, свог хришћанства и свега онога што нас чини народом. Стога не треба да тржимо неке нове путеве. И зато се уздам у народ, у то да ће он себе свесно повезивати са својом Црквом и да ће благодарити Богу на томе што му даје могућност да чува апостолску веру.
Током Ваше посете Русији имали сте прилике да се састанете са многим руским политичарима, свештеницима РПЦ, на подворју СПЦ у Москви сте служили заједничку Литургију с настојатељем подворја владиком Антонијем. Који догађај бисте посебно истакли?
- Јако ми је драго што смо учествовали у Светој литургији поводом 1025. годишњице Крштења Русије. Велелепност и лепота храма, и народ који је пратио богослужење – шта може бити вредније? И оно што је мени посебно драго јесте да видим мноштво народа у црквама, на богослужењима. Било ми је пријатно што смо радосно дочекани, што су људи прилазили и молили за благослов. То све говори о томе да се у Русији сачувала православна вера.
Знамо да Вам предстоји посета Кијеву у који се доноси крст Андреја Првозваног. С каквим осећањима напуштате Русију?
- Било ми је драго да боравим овде и да видим оно што сам видео. Надам се да то није мој последњи долазак у Русију и да ћу имати још прилике да обиђем места која, нажалост, овог пута нисмо успели да посетимо. Једно могу да кажем са сигурношћу: с тачке гледишта хришћанства стекли смо врло позитивну слику о Русији.
