После више од седам деценија у Војсци Србије биће поново распоређени војни свештеници, осам православних свештеника и по један имам и капелан. Војни свештеници - официри, неће носити и употребљавати оружје, нити ће моћи да командују.
У Војсци Србије од сутра ће, после више од седам деценија, поново бити распоређени војни свештеници, осам православних свештеника и по један имам и капелан.
 |
Пуковник Милан Аксић истакао је да, после више од седам деценија, Војска Србије добија официре верске службе, остварујући тако уставно право припадника наше војске на слободу вероисповести.
Свечаности су присуствовали и владика Порфирије и надбискуп Станислав Хочевар, навела је Војска Србије у саопштењу на свом сајту.
У Генералштаб Војске Србије биће распоређани православни свештеник, капелан и имам, док ће по један православни свештеник бити на војној академији и Војно медицинској академији.
Петорица православних свештеника биће распоређени у јединицама Војске Србије.
Војни свештеници - официри, неће носити и употребљавати оружје, нити ће моћи да командују.
На 100 до 500 припадника једне верске заједнице у систему одбране планирано је да буде запослен један свештеник, да два долазе на 500 до 1.000 припадника, а на сваких следећих 1.000 припадника Војске по један официр верске службе.
Војни свештеници ће имати духовну надлежност искључиво над јединицом којој припадају, биће саветници команданата јединица и директно потчињени њима, док ће у канонском погледу одговарати својој цркви.
Носиће одећу вероисповести којој припадају само током обављања богослужбене делатности, док ће у осталим приликама носити униформу Војске Србије на којој ће бити истакнуто обележје вероисповести.
Сви кандидати за војног свештника морали су, приликом конкурисања, да имају позитиван став традиционалне цркве, односно верске заједнице којој припадају о испуњавању услова за војног свештеника, односно верског службеника са канонског или шеријатског основа.
Дуга традиција војних свештеника
Војни свештеници у српској војсци имају дугу традицију. До 1918. у војсци Краљевине Србије у саставу штаба команде постојао је војни прота, а били су распоређени у штабовима дивизијских команди и у штабовима активних пукова.
После Првог светског рата у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, при Министарству војном и морнарици, постојало је тело које је руководило свештеницком струком, а у њему су били по један војни свештеник прве класе за православну, римокатоличку и муслиманску вероисповест.
Врховни војни свештеник (референт) за православну веру потпадао је под црквену јурисдикцију српског патријарха, за војнике богослужења су одржавана у капелама и црквама у кругу војних објеката, а тамо где их није било, у локалним верским објектима.
Идеја о поновном увођењу верске службе у српску војску датира из 2000. на основу искустава страних армија и српске традиције, што је подразумевало и присуство свештеника у касарнама и обезбеђивање посебног простора за упражњавање верских потреба војника свих националности.
Усвајањем Закона о Војсци Србије децембра 2007. године створени су услови да се и у српским оружаним снагама организују верске службе, а ту намеру подржале су све традиционалне цркве и верске заједнице.
Влада Србије је 24. марта 2011. године усвојила Уредбу о вршењу верске службе у оружним снагама, а потом је Министарство одбране потписало споразуме са представницима седам традиционалних цркава и верских заједница.
