28 новембра, односно 11 децембра по новом календару, у манастиру Грачаница прослављен је свети Стефан Нови . Литургију је служио млади свештеник Сава Шмигић, док су за певницом биле монахиње Ирина, Сара и Маланија. Повремено се појању придруживао и пензионисани, али ревностан свештеник Милорад Цветковић и малобројни парохијани. Ковчег са светим моштима више светитеља, међу којима је део руке светог Стефана Новог, био је отворен и богопријатан мирис ширио се црквом.
У народу мало познат светитељ Стефан Нови међу сестринством је веома поштован. Оне су биле сведоци многих чудесних исцељења болесницима када је читана молитва над овим светим моштима. Мати Теодора која је у овом манастиру педесет осам година каже да су помоћ добијали бездетни парови, душеболни али и сви други који имају јаку веру.
Овај светитељ који је рођен 715 године прогањан је и мучен од иконобораца и јеретика тога времена, а пострадао је за Христа када је имао педесет три године.
Не зна се течно када је Србин из овога крај донео руку преподобномученика Стефана као светињу ради личне заштите, али је бојећи се прогона закопао у параклису Благовести у манастиру посвећеном Успенију Пресвете Богородице. Касније је свештеник из Призрена у сну имао виђење и свете мошти су пронађене. Све до данас оне творе чудеса, а верни им се са уздахом моле.
„У нека давна времена долазило је много народа овде. За Велику Госпојину саборовало се и по три дана. Читаве породице долазиле су из околних градова и села, ноћивало се ту, по порти, у конаку, код рођака у селу...озарена сећа се мати Теодора.
Поред манастирске славе Успенија Пресвете Богородице, у манастиру се празнују још и ктиторска слава Св. Краљ Милутин, Видовдан, Свети Никола и Благовести јер су два параклиса посвећена овим празницима, затим Света Тројица и Свети Максим исповедник, коме је намењена манастирска капела.
Монахиње такође прослављају своје крсне славе и светитеље. Мати Теодора тако има шест слава.
У овом манастиру литургија се служи свакога дана, вечерња такође, а свакодневно чита се Канон Пресветој Богородици. Монахиња нема много али има пуно ревности и изобиље љубави. Свештеник Сава Шмигић обавља и дужност секретара Рашко-призренске Епархије. Његов отац такође је службовао у Грачаници пре око тридесет година и био врло омиљен у народу. Тако сада овај млади свештеник има много више обавеза и одговорности према парохијанима као „поп Илијин син“. Поред оца Саве у Грачаници служе још два свештеника.
