Заменик председника одељења за спољне односе Московске патријаршије архимандрит Филарет је 21. децембра председавао на округлом столу на којем је разматран рад са сународницима у Африци. Одржан је на територији јединог храма у Африци који се налази јужно од Сахаре, преподобног Сергија Радоњешког у Јоханесбургу. Ово је био пети округли сто који су организовали МИП Русије и Руска Православна Црква. Претходни су одржани у Европи, Латинској Америци, Азији и Северној Америци. Отац Филарет је дописнику ИТАР-ТАС говорио о променама у односу Русије према земљацима у иностранству.
- Ове године то је већ трећи сусрет са сународницима у Јоханесбургу. Прво су допутовали представници МИП и Савета Федерације, затим је дошао архиепископ Марко, а сад ви. Одакле такво интересовање? Јер, у совјетско време су се сви таласи емиграције сматрали дисидентима и издајницима домовине с којима је било забрањено општење.
- На појам сународника се у ХХ веку увек гледало као на последицу трагичних догађаја који су се десили у нашој земљи. Сама реч је имала конотацију жалости. Данас, у новонасталој ситауцији, променио се појам руских земљака. Ми их сматрамо за национало благо. Они представљају руску културу, уметност и језик, као и таленте у свим областима људског живота.
Округли столови и друге манифестације говоре о томе да су пронађени облици сарадње између државне власти и различитих организација наших сународника, у које спада и Руска Православна Црква, која има искуство дуже од сто година у сарадњи с Русима у иностранству. Ови облици имају карактер заједничких активности у правцу истинске сарадње.
- Како држава може да помогне Русима у иностранству?
- Држава и Руси у иностранству имају два задатка: први је да се људима помогне да сачувају руску културу, други је да се васпитају деца, да им се покаже да бити Рус не значи поседовати само неке спољашње карактеристике као што су презиме, историја и руски језик. То је богатство које их чини јачима и свестранијима. Свако од њих је посланик наше домовине у иностранству. На основу њих људи суде о Русији, о руском карактеру. На основу тога колико су се остварили, свако у својој земљи, мештани стичу слику о Русији. У овом смислу помоћ коју руска држава и Црква пружају сународницима између осталог говори о јачању позиција Русије у иностранству. С друге стране, Русија осећа своју одговорност за ове људе који су се по вољи судбине, а неки због економских или политичких околности, обрели у иностранству. Русија као велика земља схвата да су то њени суграђани и зато брига о њима представља најважнију функцију у иностранству.
- Шта дају овакви округли столови?
- Има задатака које ови округли столови сматрају за најважније и најперспективније. Они омогућавају да се акумулирају могућности и снаге не само државе, већ и самих сународника у информационом пољу, правној заштти, економској помоћи о образовању. Решавање ових проблема не почива само на државном или на црквеном нивоу. Они се могу решити једино удруживањем напора свих заинтересованих страна. Сами сународници показују искрено интересовање за ово. Мислим да појава заједничког интересовања и сама чињеница отвореног и искреног разматрања проблема и задатака представља победу нове Русије. То је достојан резултат живота читавих генерација Руса у иностранству. Оно о чему су некада сањали емигранти неколико таласа сад се остварује. Овакав однос Русије према својим сународницима омогућава процесе уједињења. Раније раштркане групе, подељене по политичким, економским и другим факторима, покушавају да се уједине у новим условима.
- Шта треба учинити пре свега?
- Треба развијати информативну делатност заједница које се данас труде да имају свој интернет-ресурс. Онда о њиховом животу нешто сазнају они сународници који не долазе у храм и који се називају «тамна материја», пошто постоје, али не знамо ништа о њима. Укус за језик и културу се преноси кроз лично искуство и кроз парохије, а сарадња са световном влашћу омогућава ширење различитих облика културе. Главни задатак је да се младом нараштају пренесе културно наслеђе.
- Ви сте градили храм преподобног Сергија Радоњешког у Јоханесбургу. Какву улогу он има за Русе?
- Храм је центар који привлачи православце и центар за општење на матерњем језику. Он помаже сиромашнима. Парохија је такође центар који омогућава да се сачува културна и језичка традиција у породицама сународника, да се у људима одржи богатство које ће их учинити срећнијима.
Разговарао Александар Нечајев
/ДОП. Јоханесбург/
Архимандрит Филарет (Булеков)