Москва, 8. јануар 2014. г.
«Дешавања у Украјини болно рањавају моје срце, - истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у свом Божићном интервјуу за телевизијски канал «Росија-1». – За мене је Украјина рођена земља, то је рођени народ, то је мој народ и моја паства. И оно што сад радим везано је за мој унутрашњи живот. Молим се за Украјину, молим се за овај народ. Јасно ми је да постоји опасност од поделе нација, претња од још једног у низу замајаца грађанске конфронтације. Уопште, оно што сад видимо јесте стање револуције, а као земља која је прошла кроз револуције требало би да имамо извесну вакцину против оваквог начина решавања политичких задатака. Јер, искуство показује да се за време револуције ослобађају страсти. Људи почињу да говоре таквим језиком и да користе такву методологију уз помоћ које није могуће решити ниједан задатак. Револуција је ослобађање страсти. То је коришћење унутрашње енергије људи ради решавања конкретних задатака, а главни задатак револуција обично представља смењивање елите.»
«Постоји још једна опасна страна револуције: то што идеје које се прокламују нису заиста програмске. На пример, позната парола: «једнакост, братство и слобода» - зар је неко могао да каже нешто против ње у Француској, у револуционарном Паризу? Па нико није могао! Каква дивна парола – још увек се налази на сваком прочељу сваке француске зграде градске владе. Али, знамо да се ова парола никад није оваплотила у животу, укључујући и Француску Републику. Шта се заправо десило? После експлозије револуционарних расположења наступио је јакобински тероризам, а затим диктатура Бонапарте. У Русији је била иста парола, иста енергија – и исте жртве на барикадама, исто уништавање људских судбина. И зато је главна посланица Цркве – позивање на мир, на спокој, што је и учинила наша Украјинска Православна Црква. Не може бити другог језика. Црква не може да излаже политичке програме. И кад се на барикадама појављују свештеници који хушкају народ на нешто то није црквена посланица. Наравно, посланица упућена узбуђеним људима која носи у себи идеју помирења може некога да нервира – «Шта то тамо причају, стално једно исто...» Али, ово «једно исто» и јесте спасоносна реч Божија. «Мир Мој вам остављам, мир Мој вам дајем» (Јн. 14, 27). «Колико до вас стоји, имајте мир међу собом,» - каже апостол Павле. Значи Црква не може имати другу посланицу. И данас се обраћам, ако ме неко чује у Украјини. Треба се сабрати, усредсредити. То не значи да се обраћам с апелом да људи поново разматрају своје политичке ставове. Јер, Црква се никад није повезивала с било каквим конкретним геополитичким пројектом. Кад би било тако, Црква не би постојала. Црква носи реч помирења, она се обраћа човековој души. Она треба да помогне људима у ово тешко време да се саберу, да се усредсреде, и можда да саграде темељ за такав дијалог који би могао да разреши проблеме који се данас постављају пред Украјином.»
