Празник Светог Саве свечано је прослављен у Страшевини код Никшића, гдје је у суботу 1. фебруара 2014. године, у Парохијском дому одржана Светосавска приредба полазника школе вјеронауке.
У приредби је учествовало око 50 дјеце, школског узраста, који су полазници школе вјеронуке, а коју води попадија Лавиника Јововић и надлежни парох протојереј Велимир Јововић. Поводом Светог Саве првог Архиепископа и просветитеља српског, великог празника наше Цркве, припремили су пригодан програм, који је почео пјевањем духовне пјесме Маријо, славна, а настављен је рецитацијама, пјесмама и извођењем игроказа о Светом Сави.
Овом приликом сабранима се стиховима, посвећеним нашем духовном Оцу Светитељу Сави, представио дванаестогодишњи Анастасије Јововић.
Дјеца и вјерни народ Страшевине, заједно са протојерејем Велимиром Јововићем, преломили су освештани славски колач у славу и част Светог Саве, а потом се пригодном бесједом обратио отац Велимир, надлежни парох.
"Славимо драга дјецо, родитељи и сви окупљени, Светог Саву, ево, скоро цио мјесец јануара; од Божића па до по Савину дану с радошћу се сјећамо нашег духовног родитеља и тако треба да буде. Желим да вас кроз једну лијепу и истиниту причу, коју смо ових дана чули од Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, подсјетим на то каква је личност био Свети Сава, отац му Свети Симеон и цјелокупна светородна породица Немањића“.
"Наиме, прича казује да је 1196. Свети Симеон већ био оставио двор и пошао за сином Савом у Хиландар на Светој Гори. Долази, дакле, Свети Симеон да се замонаши, а његов син Свети Сава је тада Архимандрит Игуман Манастира, што значи да има неприкосновену духовну власт међу братијом. Окупља их једанпут седмично да им даје послушање, а тако је раније бивало и у нашим породицама. Позвао је Свети Сава монахе да им да послушања, а када дође ред на старца Симеона Сава му рече да ће он наредних дана чувати мазге у пољу и каже му: "Понијећеш са собом мало хране и кад дође вријеме ручка, кад зазвоне звона, а ти једи ту на ливади, код мазги“.
"Свети Симеон то покорни прихвати, узе мало маслина, лука и хљеба, пође за мазгама. Прије времена предвиђеног за ручак Свети Сава се попење на један пирг да провјери хоће ли послушати Симеон што му је наређено. Кад су зазвонила звона он узе онај брашњеник, извади из торбе један бијели столњак, распрострије га на ливаду, на њега стави храну и кад је хтио да се прекрсти како би почео да једе, завика Свети Сава са куле: "Симеоне, старче, нијеси требао овамо у манастир долазити кад нијеси могао без тог бијелог столњака. То не приличи монасима“. Симеон се постиђе, сави онај столњак и одложи га, па са крила, сједући на ливади узе да једе, смирено, како то монаси и чине, без икакве госпоштине. Тада се Свети Сава заплака“, казао је свештеник Јововић, додајући:
"Свети Симеон Стефан Немања није био обичан човјек, драга браћо и сестре, драга дјецо. Он се одрекао краљевског престола, владарског двора, био је један од најмоћнијих владара у ондашњој Европи, све је то оставио и дошао у манастир да смирено служи Богу. Кроз ову кратку, једноставну причу видимо и задивљујемо се какви су били наш Симеон и Сава, који су се учили и подвизавали у вјери и врлинама у оваквим малим стварима“.
"Да и ви знате да су оне мале ствари у нашим домовима и породицама много битне, да је важно помогнемо својим родитељима, да их слушамо, да слиједимо њихово васпитање, да поштујемо старије, да учимо, да се васпитавамо, да будемо побожни, да се Богу молимо и тако даље. Важно је да слушамо своје родитеље, свештеника, учитеље, владике и свакога ко је за слушање и за поштовање. Све нас то уче Симеон и Сава, да треба да будемо послушни, да треба да се волимо, да не завидимо другима, него да се радујемо једни другима и само ако тако будемо радили ми Срби, њихови потомци имаћемо напретка, иако су ова времена тешка. Биће нам напретка и благослова ако се вратимо Светом Симеону и Сави, ако се вратимо имену Божјем, имену Оца и Сина и Духа Светог, Бога вјечног, онда нам ето радости, ето нам снаге, ето нам благослова“, закључио је протојереј Велимир Јововић.
Подијељени су светосавски пакетићи, који су и ове године обезбијеђени захваљујући прилозима приватних предузећа из Никшића, на чему им је благодаран свештеник Велимир Јововић. Дружење у Парохијском дому у Страшевини завршено је заједничким пјевањем Светосавске химне.
Свечаностима у Страшевини и Жупи Никшићкој завршене су овогодишње Светосавске академије и духовне светковине посвећене Светитељу Сави у Епархији будимљанско-никшићкој.
