Васкрсења је дан, просветимо се торжеством. Загрлимо један другога, рецимо браћо, и све који нас мрзе опростимо са Васкрсењем. О колико радости и љубави у овоме светоме дану. О колико неизреченога милосрђа Божијега према грешноме човјечанству. Син Божији васкрсава из мртвих и својим смрћу уништава смрт и онима који су у гробовима живот дарује!
Тек свијетлим догађајем Васкрсења Сина Божијег цјелокупни мој живот и све у њему добило је свој прави и оргинални смисао. И мој долазак на свијет као новорођенчета, моје дјетињство, школовање, ступање у брак, рађање моје дјеце и читава моја животна активност добила је своје оправдање захваљујући чудесном празднику побједе над смрћу. И читава љепота свијета, високе планинске шуме, небеско плава мора, кристално чиста језера, шароликим цвијећем покривена поља засијала су у свом пуном сјају тек сазнавши да је Христос побједио смрт. Па и радост овоземаљског живљења, моја љубав према другим људима, мој труд и напор да будем добар и чиним добро, добила је вјечну награду животворним Васкрсењем Сина Божијега.
Због свега тога Васкрсење је није само праздник, већ нешто много више. То је васељенски и универзални догађај цјелокупне обнове читавога свијета и човјечанства. Васкрсењем се обнавља цијела природа заједно са човјеком, јер су људи кроз Васкрсење добили могућност новога, вјечнога живота. Васкрс је главни и централни догађај цјелокупне наше вјере. Оно је оправдање и потврда истинитости јеванђелске проповједи, као јединога и исправнога пута који води у вјечност. Васкрс је темељ и круна нашег исповједања, јер да Христос не уста из мртвих онда је узалуд и вјера наша и проповједање наше каже апостол Павел (Кор.15,14), Али ми на само да исповједамо и вјерујемо, него и знамо да је Христос устао из мртвих, и својом смрћу уништио окове смрти. У томе је и главна радост данашњега дана, да смрт више не постоји и нема власти над човјечанством. Због тога је наша вјера, вјера прије свега у Васкрслога Господа, Бога Побједиоца таме и смрти. Његова славна побједа над смрћу данас сија неизрецивом и неописивом свјетлошћу торжества, јер нико други, до сам Бог нема моћ и снагу да разруши таму, ђавола и саму смрт. Свети апостол Павле нам свједочи да сви ми који смо се у Христа Исуса крстили, у његову смо се смрт крстили (Рим. 6. 3). А његова смрт је вјечни живот и вјечна побједа над физичком смрћу. Његова љубав која се изражавала жељом да поново човјека уведе у Рај, Васкрсењем је напокон остварена. И то поновно устајање умрлога и гријехом палога човјека, бива тако славно и свечано, да сам Бог силази у смрт и од туда води душу свакога праведника. Сви ми који крштењем улазимо у Цркву Христову, постајемо сапричастници и учестници смрти, али и Васкрсења Христовог. То је догађај који нас обједињује у жељи да се сви нађемо у наручју праведнога Аврама и свих праведника.
Тешко је заиста људскоме разуму, врло често ограниченоме гријехом, схватити сву спасоносну вриједност Христове побједе над смрћу. Својим Васкрсењем Христос је показао да наш прави и искрени живот наступа тек послије смрти, то јесте у вјечности. На тај начин овоземаљски живот је само припрема за оно што слиједи, а то што слиједи је вјечно и непропадљиво царство Божије. Обновљена заједница Васкрслога Бога и васкрслога човјека наступа после наше смрти. Тиме је и смисао и постојање наше на земљи добило своје оправдање, као припрема за улазак у Небеском Царство гдје вјечно сија свјетлост и сладост Васкрслога Господа. Због тога је Васкрсење спасоносна истина која је вјечно присутна у Цркви, која своје учење о небеском царству Божијем темељи управо на догађају Васкрсења Сина Божијег. Црква без Васкрсења је само обична институција, а са Васкрсењем Црква је Богочовјечанси организам који нас води вјечној заједноцо са Богом.
Васкрс је праздник вјечне Божије љубави према човјеку. Јер је Христос првина умрлих, а за њим кроз смрт у вјечни живот пролазимо сви ми који вјерујемо у Њега. То је вјечна, непролазна и радостна истина Православне Вјере. То је наговјештај боље будућности и показатељ како се по стрпљивом подношењу тешкоћа долази до славе и побједе над злом. Христос је добровољно пошао не само на страдања ради човјека, него се потпуно подложио његовим законима, спустио се да саме смрти. И када се чинило да је његов живот побијеђен, Он је својим Васкрсењем почео живјети сасвим новим и савршеним животом. Почео је живјети бесмртном славом коју је поклонио и људскоме роду и свакоме праведнику који у њега вјерује.
Истина о Васкрсењу потребно је да непрестано сија у нашим срцима. То је догађај који треба да опредјели цјелокупни наш овоземаљски живот, јер је то дар Божији кроз који се обнавља цјелокупна личност и душа и тијело. Васкрсење је на тај начин главни циљ свакога од нас, који нам се богато нуди самим Богом за праведан хришћански живот. Данас ми примамо плату и награду за подвиг великога четрдесетодневнога поста, а плата непроцјенљиве вриједности је управо Васкрсење. Сваки наш подвиг, пост, молитва, добро дјело данас бива стосруко награђено.
Ликујући и духовно славећи Васкрсење Христово, као највећу тајну Божијега промисла о спасењу људи, ми данас треба да оставимо сваки гријех иза себе. Дужни смо да покажемо и дјелом посвједочимо своју љубав према свима, па чак и према оним акоји нас мрзе и проклињу. Јер заиста нема ништа новијег и радостнијег под Сунцем небеским, до свијетлог и славног Васкрсења Сина Божијега. Данас све бриге и сваки проблем престају, свако земаљско мудровање губи свој смисао, јер нам се дарује нови, савршени и вјечни живот са Богом. Христос нас данс преводи од смрти ка животу, од земље ка небу, стога радујмо се веселимо се томе!!!
