Став Српске православне цркве према најављеној канонизацији озлогашеног хрватског кардинала Алојзија Степинца предат је министру спољних послова Ватикана Доминику Мамбертију.
Садржај писма, како пише Политика, није се могао сазнати, али је несумњиво да СПЦ не гледа са одобравањем на најаве да би Степинац могао постати светац.
Ватикански шеф дипломатије однијеће из Србије и писмо шефа српске државе посвећено канонизацији загребачког кардинала.
Патријарх Иринеј је недавно рекао да су најаве из Ватикана да би кардинал Степинац могао бити канонизован до краја ове године, биле велико изненађење за српске архијереје, јер – да неко буде светитељ, то мора бити заиста свијетла и света личност коју прихватају као такву и други хришћани.
Римокатоличка црква чека још само потпис папе Фрање Првог па да озлоглашеног кардинала Алојзија Степинца прогласи за – светитеља.
Контроверзни хрватски надбискуп, који се 1998. године сматра „блаженим“, на корак је од уздизања на највиши ниво поштовања католичких вјерника. И док се најави Степинчевог ореола у Загребу увелико радују, српски историчари и борци за истину о геноциду у НДХ истичу да је недопустиво да се светим проглашава неко под чијим благословом су убијене стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.
За оне који нису упознати са новијом југословенском историјом, Степинац је био кардинал и загребачки надбискуп који је током Другог свјетског рата био познат по својој сарадњи са Усташама и отвореној подршци коју је пружао у формирању НДХ.
Осим тога, подржавао је поглавника НДХ Анта Павелића, јер је сматрао да Срби и Хрвати никако не могу да живе у једној држави.
Осим тога, Степинац је као загребачки надбискуп наредио бискупима и свештенству у Хрватској да покрштавају српски живаљ у Хрватској, за вријеме Павелићевог режима.
За своја злодјела му је чак судио и комунистички режим Јосипа Броза Тита. Степинац је непосредно након завршетка рата, затражио од комунистичких власти у Хрватској да престану да хапсе и процесуирају нацистичке колаборанте у Хрватској. Комунисти га хапсе 16. септембра 1946. године, а суде му 30. септембра.
Суд га је 11. октобра прогласио кривим за велеиздају и ратне злочине и осудио га на 16 година затвора, али је одлежао само пет у затвроу Лепоглава.
За своје заслуге, не само током Другог свјетског рата, него и након рата, прије свега у извачењу нацистичких злочинаца из Хрватске преко тзв. „пацовских канала“ до Јужне Америке, Ватикан је Степинца одликовао. Прво га је папа Пије седми, прогласио за кардинала 1952. године, да би га 1998. године папа Јован Павле други прогласио за мученика и беатификовао га !?
Папа Бенедикт XVI је у јуну 2011. у Загребу рекао да се Степинац захваљујући хришћанској савјести одупирао тоталитаризму, а у вријеме нацизма бранио Јевреје и православце.
Због тих ријечи о Степинцу на рачун папе стигле су бројне критике у страним медијима. Америчка агенција АП навела је да је „Степинац подржавао усташе чија је окрутност била тако екстремна да су успјели да шокирају и нацистичке газде“.
„Папа је у праву када проклиње злочиначке усташке војне снаге, али није у праву када одаје признање једном од њихових заговарача“, цитирао је АП Елана Стениберга из Америчког удружења жртава холокауста.
Глас против намјере Ватикана да ратном злочинцу намијени светитељски ореол дигао је између осталих др Србољуб Живановић, предсједник Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Он је писмом упућеном на адресе Владе Србије и Патријаршије Српске православне цркве у Београду затражио да ове институције упуте оштар протест Светој столици и размотре прекид односа са Ватиканом.
„Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора не може да се помири са проглашењем ратног злочинца за једног од светитеља Римокатоличке цркве. Ријеч је о особи која је благосиљала кољаче Срба, Јевреја и Рома, лично насилно покрштавала и чинила низ других злочина“, каже се у писму које је потписао др Живановић.
