На питање шта је Еулекс у међувремену урадио „Политици” је је јуче стигла једна једина неписмена реченица: „Случај је на разматрање од стране канцеларије специјалног тужилаштва Косова (СТРК)”
Породице страдалих јуче испред спомен-плоче у Старом Грацком (Фото Ж. Ракочевић)
„Вјечнаја памјат, вјечнаја памјат”, понавља свештеник већ четрнаест година, на парастосу у селу Старо Грацко код Липљана и то је најчешћа песма у једном од најлепших села на Косову и Метохији. То је песма и спомен за четрнаест жетелаца брутално измасакрираних, на јучерашњи дан пре петнаест година, на њивама и пољима око села.
„Исти је дан и исто време као ове године, падала је киша, па је и жетва каснила, као што и сада касни”, каже Љубица Живић која је изгубила два сина и остала са снахама и седморо унучади. Та касна жетва однела је њене синове Радована и Јовицу. Старица је уздржана у свему, па и личном болу, док гледа како њена унука Зорана, носи цвеће до плоче на којој су исписана имена: Јовица и Радован Живић, Милован Јовановић, Андрија Одаловић, Слободан, Милета, Новица и Момчило Јанићијевић, Станимир и Божидар Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепшић.
Зорана је тог 23. јула 1999. године имала три месеца, а данас, као млада девојка, пролази кроз црне мараме својих рођака да стане испод имена свог оца Јовице, убијеног са непуних тридесет година, у доба формалног мира и у присуству међународних снага. Круг зла није прекинут правдом и судом, зато је очај ових људи и њихов начин живота обележен трагедијом, безнађем и неповерењем.
– Нико не долази да нас обавести да ли има неког помака. Пишем и тражим да се пронађу кривци, али узалуд. Само кажу да је случај отворен, а докле ће тако? – каже Славица Поповић која је изгубила брата, оца и стрица.
„Политика” је тачно пре годину дана дошла до интерних докумената и извештаја из истраге злочина који јасно упућују да је она врло прецизно и тачно урађена и да је довела до починилаца. Кфор је после таласа насиља почео да хапси осумњичене, а као један од главних организатора означен је Бег Шаћири из села Црни Брег код Липљана, прекаљени борац ОВК, вођа групе „Фортуна”. У другом, поверљивом документу НАТО снага, који поседује и које је објавила „Политика”, налази се и писмо овог команданта својим надређенима: „Ја Бег Шаћири, као командир јединице ’Фортуна’, изјављујем да сам, након што сам прешао из зоне Дукађини у Кошаре, општина Липљан, предузео акције потпуно успешне између 27. јуна и 9. августа 1999, 9. августа је цела наша јединица ухапшена од стране Кфора. Акције које смо предузели су следеће: чишћење града од српских криминалаца, приморавање здравствених радника Срба да напусте центар, контрола српских станова, паљење око 30 одсто српских кућа, насељавање српских кућа и станова Албанцима којима је требао смештај. Акције: убиство 48 људи, рањено 17, пребијање и малтретирање.”
Након објављивања ових докумената Еулекс је потврдио да обнавља истрагу због појаве нових доказа. Међутим, сем те изјаве за штампу истражни органи ове међународне мисије задужене за владавину права нису урадили ништа. На питање шта се у међувремену догодило и шта је Еулекс урадио, „Политици” је јуче стигла једна једина, неписмена реченица: „Случај је на разматрање од стране канцеларије специјалног тужилаштва Косова (СТРК).”
У овом одговору налази се исто оно понижење и осећај неправде као на парастосу жетеоцима. Исплативост злочина је део новог идентитета и институционалног понашања, она је заснована и на чињеници да после масакра ништа неће бити исто и да онај на коме је злочин извршен неће имати снаге да се опорави. Данашње Старо Грацко је идеалан пример такве стратегије. Село које је личило на нека средњоевропска места, са уређеним улицама и великим центром нестаје пред албанском куповином и кич вилама, пред богаташима којима не смета ни злочин ни место злочина. На имању једне од жртава ничу две виле, ради тешка механизација, камиони одвозе земљу поред људи који стоје на парастосу, док липљански свештеник Ђорђе Стефановић понавља оно своје: „Вјечнаја памјат!”
* * *
Ђурић: Убијени зато што су Срби
„Петнаест година од злочина. Тражимо правду за Новицу Јанићијевића који је имао 17 година када се 23. јула упутио са својим најмилијима, са четрнаест других страдалих мештана Старог Грацког да жање жито које су тешком муком посејали у ратној години и који је убијен само зато што је говорио српским језиком, што је писао ћирилицом и што је био Србин на Косову и Метохији”, казао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. Он је позвао међународну заједницу да испита све доказе о злочинцима који, како је истакао, некажњено живе на Косову. Парастосу су присуствовали представници и српских и косовских институција: Владета Костић, посланик у Скупштини Србије, председник Општине Грачаница Бранимир Стојановић, Слободан Петровић, председник СЛС-а, Далибор Јевтић, министар за повратак Владе Косова. Након парастоса одржан је поетско-књижевни час у организацији Културно просветне заједнице КиМ.
