У организацији Српског културног друштва Просвјета 31. јануара 2015. године у свечаној сали Хрватског глазбеног завода у Загребу одржана је Светосавска академија коју је обиљежила десета додјела Просвјетине награде, наступ бањалучког хораЈединство и Светосавска бесједа коју је одржао Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије.
Поздравну ријеч упутио је предсједник СКД Просвјета г. Чедомир Вишњић. Потом се присутнима обратио професор Милош Окука, овогодишњи добитник награде Сава Мркаљ за допринос култури Срба у Хрватској, чије је подручје научног интересовања дијалектологија, историја језика, савремени стандард језика и књижевно-језичка политика. У свом обраћању професор Окука је истакао да је језичко и књижевно насљеђе српског народа у Хрватској дуго било занемарено и да се нада да ће истраживања на овом пољу бити настављена. О Светом Сави који нас у Христу већ вијековима сабира, у својој бесједи говорио је митрополит Порфирије:
- О Светом Сави се много говорило, али сви начини на које се о Светом Сави говори могу се свести на два приступа: говорити о Светом Сави и сагледавати га кроз њега самога, његово искуство и његово поистовећење са Христом. Други приступ је стварање лика Светог Саве по својој слици и прилици што није било страно нама Србима, његовим духовним потомцима с циљем и намером да се умањи његов значај за српски народ, али и универзални његов значај као светитеља. Или, пак да се оствари неки привремени циљ, истакао је Митрополит.
-Свети Сава је незамислив без личности Богочовека Христа и без Његове Цркве. Да је Свети Сава био христољубив и христочежњив показује и његово младалачко бекство у Свету Гору, али и читав његов живот... Светитељи Божји су оно што је потребно свакој епохи, сваком нараштају. Светитељи су потребни и данашњем човеку окруженом усамљеношћу и тамом индивидуализма јер реч и говор светитеља јесте говор молитве и љубави, нагласио је Митрополит.
-Принц и монах, архиепископ и државник, ходочасник и дипломата, законодавац и писац и још много тога. Кад би све то прибројали лику Светог Саве, ми не бисмо говорили о унутарњем његовом бићу, већ само о његовом историјском лику минуле и непоновљиве прошлости српског народа...У зависности од тога како се ми поставимо према Светом Сави и ми добијамо или губимо историјски идентитет и историјско трајање. Он треба да буде наш савремени оријентир, а то можемо увидети тек када се од Савине биографије окренемо његовој хагиографији. Светосавље изражава хришћанску природу душе и духа српског народа. Сусрет наше народне душе са Христом. Благодарећи светосављу, православље је постало својина и одлика читавог нашег народа. Благодарећи њему наш народ није само биолошка категорија, него народ који има потврђену своју историјску личност, национално одређење које је потврђено у наднационалној хришћанској култури, закључио је Митрополит.
-Желим да Свети Сава не буде само историјска личност које се сећамо, макар био и највећа, него да буде са нама и у нама увек актуелан и да нас подсећа на то да ако не будемо Христови и православни неће нас бити и да нам ако смо Христови, православни и црквени, ни силе ада неће одолети, на завршетку своје беседе казао је митрополит Порфирије.
Светосавској академији су присуствовали представници амбасада Србије, Русије, Босне и Херцеговине, посланици у Хрватском сабору, ранији Просвјетини лауреати, представници српских организација у Хрватској и бројни заинтересовани које су својим наступом одушевили чланови Српског пјевачког друштва Јединство из Бања Луке. Мјешовитим хором дириговао је проф. Немања Савић, а сјајним вокално-техничким извођењем истакли су се солисти ђакон Радојица Жагран, Каролина Михајловић и Биљана Керкез. Хор је наступио извођењем духовне музике и крајишких народних пјесама.
