Саопштење Епархије рашко-призренске поводом тенденциозних изјава у албанској штампи против храма Христа Спаса у Приштини
Градња храма је започела уз пуну сагласност тадашњих покрајинских и републичких институција, као и управе оближњег Приштинског универзитета и ни на једну одлуку везано за изградњу храма није уложена никаква жалба. Отуда је наводна потреба за легализацију овог објекта потребна у истој мери колико је потребна за све објекте који су саграђени у том времену у складу са тадашњим законским нормама. Селективно тумачење закона на штету Српске Православне Цркве више је у домену дискриминације на етничкој и верској основи него што је заснована на било каквим законским основама.
Градња храма Христа Спаса започела је 1992. године, у време када је на простору града Приштине живело 40.000 Срба. Будући да Српска Православна Црква поседује још само један мањи храм који није био довољан за потребе верника, градња веће цркве је била неопходна. Свака тврдња да је градња овог храма била политички мотивисана представља злонамерну провокацију јер је идеју о градњи храма покренуо тадашњи Епископ Рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски г. Павле, који је одлукама свих тадашњих релевантних институција добио сагласност за овај пројекат.
Земљиште на коме се налази још незавршени храм Христа Спаса у центру Приштине и даље је у катастарском власништву Српске Православне Цркве, што показује и најновији извод из Косовског катастра из 2012. год. и стога су све спекулације о тобоже незаконитој градњи овог храма неосноване и представљају покушај политичке злоупотребе овог питања.
Епархија рашко-призренска је са документацијом везаном за градњу храма Христа Спаса и власништво над земљиштем на коме се храм налази благовремено доставила и свим међународним институцијама на Косову и Метохији и спремна је да своја права брани свим правним средствима. Сваки насртај на овај храм биће отворени напад на Српску Православну Цркву, чија су права јасно регулисана.
