Преко Београда, Грачанице, Пећке Патријаршије и Високих Дечана, Благодатни огањ са Гроба Христвог у Јерусалиму стигао је у Велику Хочу, древно село у Метохији. Отац Кирило, монах манастира Дечана, који повремено борави у манастиру Св. Јована у Великој Хочи, је донео Огањ из Дечана у овај манастир на Вакршњи уторак. По вишевековној традицији у овоме селу се на овај дан служи вечерња служба у цркви Св. Јована, и народ из села и околине се окупља, моли Крститеља Господњег, доносећи пред његову икону најлепше украшена Васкршња јаја. Вечерња се завршава опходом око цркве са иконама и барјацима на челу, да би потом народ у дворишту манастирском одиграо неке од сеоских игара, и проширио благодат Васкрсења Христовог на сеоске њиве, винограде, поља и ливаде, и пренео у своје домове.
Благодатни огањ је увеличао дан и окупљени народ је побожније него икад, прилазио са свећама и узимао светлост од свеће упаљене Огњем Благодатним у рукама игумана Зочишког, архимандрита Стефана, који је служио вечерњу службу са оцем Миленком, парохом великохочанским. Поделивши Благодатни огањ, отац Стефан је рекао да је огањ из Јерусалима слика и истинито Васкрсење, јер сe на чудесан начин јавља са Гроба Христовог после молитве православног Патријарха Јерусалимског како би укрепио све хришћане православне и све остале који из руку православног Патријарха узимају тај свети огањ.
-Ево и нас је походио Господ благодаћу својом и ви сте пришли да узмете Свети пламен овде у храму Св. Јована у Великој Хочи, и понесете својим кућама, да нас Господ крепи на видљиви начин. Овај огањ када изађе из гроба има такву благодат да људима даје силу, да се може њиме умивати и по коси и по бради и она неће горети. Тако неко време, да би касније постао овакав пламен ,жути, видљиви, али још увек благодатни и преноси се та благодат већ од самог Васкрсења Христовог. Чудесни су путеви Господњи како Господ чини добро својима.
То је велика утеха која је примљена данас овде и свуда где је Свети огањ дошао на укрепљење да је вера наша истинита да је Господ Васкрсао и даће нам снаге да издржимо све животне невоље и све тегобе и све оно што у нашем животу предстоји, а овај живот је такав, само једно поприште за оно Царство Небеско, Васкрсење Христово. Нека би Господ дао својим Васкрсењем и молитвама Гроба Господњег чију смо благодат примили да и ми то спознамо, примимо у срца своја, спремимо душе своје и одемо у Царство Небеско рекао је у беседи отац Стефан.
Отац Кирило је додао да је долазак Благодатног огња још један доказ да ,,што год се дешава у Србији не може да заобиђе Велику Хочу“. Он је рекао да се на Васкршњи уторак у овоме селу изводе старе сеоске игре и обичаји који негују традицију и показују да овде живи народ који је вековима на овим просторима и негује своју културу и духовност.
Сеоске игре су народни обичај, Црква нема неке посебне везе са тим, али то је традиција, култура једног народа, која треба да се негује и мислим да је то заиста лепо, поготово кад се то повеже са неким црквеним празником , онда је то што спаја народ и Цркву, јер Црква без народа није Црква, народ је Црква и треба да то буде овде у близини манастира - казао је отац Кирило.
И заиста после службе и пријема Благодатног огња мушкарци су одиграли традиционалну игру под називом ,,Бела вила“, и држећи се за руке у дугачком ланцу обишли оближње њиве, песмом позвали пшеницу и лозу на буђење, природу на васкрсење, а жене и девојке заиграле уз песму,, Коло се вије крај манастира“.
Читав обичај започет литијом од цркве Св. Стефана па кроз цело село, завршио се песмом и игром на ливади крај Светог Јована, да би се благослов празника, осветљеног Благодатним огњем пренела на сваки дом у Великој Хочи.
