У ваздухопловној бази у Латакији. Фото: Александар Коц, Дмитриј Стешин
Приобална Латакија се буди рано, као што је обичај на Истоку – с првим зрацима сунца. Истина, однедавно се уобичајена слика изласка сунца мало променила: ритмичном ударању таласа, градској буци и крицима медитеранских галебова придружило се брујање мотора који лете азурним небом.
– Сваког јутра између шест и осам ујутру узлећу руски авиони. Свако овакво узлетање изазива плиму осећаја безбедности који смо већ заборавили, - тврди новинарима 50-годишњи Ахмед, житељ рејона Хмејмајим, који се налази недалеко од аеродрома «Басил ал Асад». Његов земљак, 46-годишњи Нафа из села Шарашир такође не крије своје одушевљење:
– Нема ништа лепше него посматрати руске авионе који лете све више и више!
Речи Ахмеда и Нафе ни из далека нису празан панегирик «дошљацима», који је изговорен зарад тренутне славе пред телевизијским камерама. У сећању Латакијаца још су живи прошлогодишњи догађаји кад су јединице «Исламске државе» харале у предграђу. Ужас рата није напустио Латакију ни у марту 2014. године с повлачењем снага ИД: такфиристе «Да’иш» заменили су радикали «Џабхат ан Нусре» (међу којима су очевици више пута примећивали чланове ИДИЛ-а).
– Сви ми се неописиво радујемо Русији. Чак и деца знају да су Руси овде! – наставља Ахмед. – Кад пилоти почињу да узлећу ноћу можемо да се опустимо и да мирно заспимо!...
Неколико недеља пре доласка снага РВ највећу сиријску луку је потресао први терористички акт у току дугог низа година: преко десеторо људи је убијено у експлозији минираног аутомобила на прилично проходном Тргу ал Хамам. Пред крај септембра долазак било које врсте руске помоћи огромна већина грађана је чекала с нестрпљењем – и зато су чак и хуманитарну помоћ, која је у Латакију допремљена 13. септембра дочекали социјални радници и добровољци из свих крајева главног града северне сиријске провинције.
Рами, власник мале продавнице у крају аш Шајх Дахир лењо испија своју дневну кафу. Ипак, на питања репортера мушкарац одговара врло радо:
– Русија ће нам напокон вратити стабилност. Само то што се налази овде јесте повод да будемо мирни и да с осећајем потпуне безбедности приступимо својим свакодневним пословима. Знате, то је добар «месиџ» Западу и главосечама-исламистима: сиријска обала је «цвена линија» и нико не сме да је прекорачи!
– Да, у праву си, треба да окончамо ову пометњу по сваку цену, - надовезује се његова стална муштерија, 40-годишња Муна. – Наша армија је безусловно главна активна снага у региону. Али Русија је наш друг и жели нам добро; само то је довољно да се одговори свим такозваним «опозиционарима», који вичу о «кршењу сиријског суверенитета»!
Узгред речено, притисак страних медија, који су изврнули речи патријарха Кирила и који су му приписали тезу о «почетку светог рата», ових дана је одбацио Информативни центар Антиохијске Цркве, који је навео дослован превод прес-рилиза Московског патријархата. Тако је антиохијски престо у складу са својим могућностима пружио помоћ сестринској Цркви, као и својим дуго очекиваним заштитницима.
Заиста, први удари авиона по позицијама терориста у Хомсу и Хами упркос инофрмативној слици озлоглашених «опозиционара» у редове мирних житеља приобалног града нису донели хаос, пометњу и разарање – већ радост и наду у то да ће у принципу ускоро бити прекинута борбена дејства.
– Сиријска армија ће уз помоћ Руса моћи да поврати све «тачке» које контролишу терористи, - уверено изражава своју наду 37-годишњи Фади, професор енглеског језика. – Односно, наша провинција ће бити прва у читавом низу ослобођених области.
С Фадијем се слаже и студенткиња Рима која с озбиљним изразом лица набраја сличне случајеве из историје пред новинарима који се чуде ерудицији девојке:
– Русија је своје добре намере више пута доказала Истоку. У новије време Руси су Сирију бранили само дипломатским путем, а сад је наступило време за активне, стварне, војне кораке.
Стварни кораци, које Латакијци толико очекују, брзо су уследили. Ево, бивши војник опрезно прилази човеку с нотесом и одводећи га у страну понавља све оно о чему прича цео град:
– Пре три дана на наш аеродром су пале две ракете. И шта мислите? Руси су за трен ока открили место које се налази на 20 километара од аеродрома, одакле су испаљене ракете, и ликвидирали су жариште из авиона!
Наш бивши војник изненада постаје веома живахан – показујући стасите мушкарце који су се неочекивано појавили у близини локалног хотела, он заверенички шапуће:
– Ево их, ево их! Не само да сами обављају борбене задатке – него још и тренирају наше пилоте!
Фото: Александар Коц, Дмитриј Стешин
Ипак, момке који се из опште гомиле издвајају и стасом и цртама лица нико не сме да задржава својим питањима и усклицима – источњачка тактичност Латакијцима дозвољава им само да Русе дочекују уздржаним осмесима.
Као и многа друга насељена места у Сирији, Латакија представља многоконфесионални град: алавити овде живе заједно са хришћанима, а сунити с Јеврејима и шиитима-дванаестодневцима. Судбина градова Садада и Кобанија, који се налазе релативно близу, а који су били сведоци масовних убистава представника верских мањина наводе на то да се на руску помоћ гледа у мало другачијем светлу.
– Хајде да разјаснимо: ја сам припадник заједнице верске мањине и по мерилима ових звери водим «светован» живот – сваку реч одмерава 40-годишњи инжењер Фади. – Помоћ Русије је, по мом мишљењу, најбоља ствар која сад може да се деси; Руси ће сигурно зауставити офанзиву овог чопора и можда ће га чак натерати у бекство!
Овој оцени се придружују чак и наизглед непоправљиви прагматичари и критичари. Ево, и 50-годишњем ‘Аднану, који највероватније спада у такве, омакло се:
– Већина Сиријаца не може да не воли Русе бар због тога што их повезују родбински односи: колико се наших мушкараца који су живели и студирали у Совјетскм Савезу тамо оженило и засновало породице!... Осим тога, Сиријци су уверени у то да Русија, за разлику од Ирана, с његовим амбицијама колонијалисте, остварује само своје геополитичке интересе.
Радост због доласка руске војске на обалу Сирије захватила је и североисточне области земље, које су до крајњих граница ужарене због чарки с исламистима свих могућих праваца на сиријско-турској и сиријско-ирачкој граници. Као и Латакијци, Курди на сиријском северу постали су сведоци свестране подршке која се пружа ИД и «ан Нусри» - иницијаторима геноцида у последњих годину и по дана. Гесло које је недавно формулисао политичар Салих Муслим гласи: «За садовољством ћемо се борити раме уз раме са свима онима који се буду борили против ‘Исламске државе’,» - као да превладава све политичке и социјалне примедбе на «режим» И у тренутку удруживања око једног циља руска помоћ не може да не надахне оне који би у свакодневном животу били с различитих страна барикада – макар у име повратка ове жељене свакодневице.
– Бог воли Сирију, - затвара круг интервјуисаних старији монах, који је рекао да се зове Јован. – Он воли и Русију. Две државе, две Цркве су се увек међусобно помагале. Зар браћи треба да се објашњава зашто се боре једни за друге? Ако их Бог подједнако воли, грех је да се не воле. И знам да је управо тако.
Фото: Министарство одбране РФ, Комсомолска правда
