У препуној сали Центра за културу у Андријевици у
суботу 26. јануара одржана је свечана академија посвећена
Светом Сави, првом Архиепископу и просветитељу
српском.
Светосавску
бесједу о Светом Оцу нашем Сави, најзначајнијој
историјској личности наше Цркве и нашег народа, и
великој личности цијелог православља, одржао је Његово
Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г.
Јоаникије. Указујући на то да смо се заслугама Светог
Саве као народ „коначно опредијелили за
православље и објединили у једној Светој Саборној и
Апостолској Цркви“, Преосвећени Епископ је
истакао да нас је управо Свети Сава научио вјери на
начин што је посвједочио својим животом.
“Испунио
се побожности и благодати Духа Светога још од
најранијег свог узраста. Од тог најмањег узраста Сава
је заволио Христа, заволио Цркву и храм Божији, па се
његова душа расцвјетавала у Божанским врлинама и
Божанским љепотама. Толико се распалила Божанска љубав
у њему да је напустио овај свијет и повластице које су
му као владарском сину припадале и отиснуо се на Свету
Гору Атонску да свој живот посвети Богу, служећи му
непрестано постом, молитвом и одрицањем, сараспињући се
Христу Господу да би са Њим саваскрсао, трудећи се и
подвизавајући се, да би у свом срцу смјестио
Несмјестивога, Онога кога небо, ни небеса над небесима
не могу обухватити“.
“Он Га је својом љубављу и молитвама, даноноћним
молитвеним уздасима, смјестио у своју душу и своје срце,
испунио се Божанском свјетлошћу, мудрошћу, силом и
показало се да је Божији човјек, да је анђео у тијелу, пун
Божанске мудрости и благодати Духа Светога. Зато га је
Господ изабрао и вратио опет у његово отачаство, да нам
донесе оне дарове и благодат које је примио. У томе је
Свети Сава несравњив, неупоредив учитељ вјере у нашем
народу. Највећи, најдјелотворнији, најуспјешнији“,
поручио је Владика Јоаникије.
Свети Сава је, прије свега, устројитељ наше помјесне
Цркве. Ту власт и ту благодат добио је од руке
Цариградског Патријарха и уз снажну подршку византијскога
цара. Он је, подсјетио је Његово Преосвештенство,
устројитељ наших Епископија, међу којима и древне
Епископије будимљанске, чије сједиште је у Ђурђевим
Ступовима, престоној светињи, саграђеној прије осам
вјекова.
“Тек
смо са Светим Савом добили пуноћу црквеног живота. Када
је Свети Сава добио самосталност Српске Цркве,
потврђено је да су и он, и његов народ, и наша помјесна
Црква, достојни чиниоци у великој заједници
православних народа и других православних Цркава, да
имамо то достојанство, пуноћу и капацитет да чувамо
свету православну вјеру, њено богатство и њено велико
насљеђе. Свети Сава нас је научио вјери и њеној љепоти,
радећи и украшавајући велике светиње, славни манастир
Хиландар, српску царску лавру, украшавајући Студеницу,
Жичу и многе друге наше светиње, али је још више дао
снажан замах црквеном градитељству, црквеној
умјетности, књижевности, спојио вјеру и културу,
укорјењујући вјеру дубоко у нашој свијести“.
“Вјера
много шире и обухватније дјелује када прожима све
видове културе, а томе нас је научио управо Свети Сава.
Научио нас је и добрим хришћанским народним обичајима.
Он је Србима дао крсну славу, крсно име и многе друге
народне обичаје тако што је вјеру просто претакао у
свакодневни, породични живот, уливао је у душе своје
духовне дјеце. Свети Сава је и просвејтитељ, свакако,
највећи просвјетитељ у српском народу, прије свега као
проповједник вјере, али и као изузетно образован
човјек, један од најобразованијих људи свог доба.
Широка култура коју је Свети Сава, несумњиво, имао
огледа у његовом књижевном дјелу, почевши од Карејског
и Студеничког типика, Житија Светог Симеона и
најмонументалнијег његовог дјела Номоканона, Крмчије у
коме је сабрао оно најважније из државног и црквеног
права, а чиме се руководила наша Црква и наша држава
много вјекова до доношења Душановог законика“,
бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Сабрање у славу Светог Саве, Првог Архиепископа Српског
поздравио је, потом, јеромонах Игњатије Шестаков из
Московске Патријаршије, преносећи благослов Руске
Православне Цркве и поздраве цјелокупног руског народа.
“За мене је, заиста, велика част да вас поздравим у
име Руске Цркве и руског народа у ове благодатне
светосавске дане. Име Светог Саве је од раних времена
познато у Русији, још од средњег вијека. О његовом дјелу,
познатом по житију, по фрескопису, по иконама се може рећи
да је Свети Сава један од најпознатијих словенских
светитеља у руском народу. Руски цареви су га поштовали,
славили га као свог покровитеља и данас сви заједно, не
само ми овдје у овој сали већ у читавом словенском
православном свијету, славимо овог великог светитеља.
Желимо да и ви и ми заједно будемо достојни носиоци те
светосавске традиције, да наш живот и живот наше дјеце
буде утемељен у светосавском насљеђу, да кроз то пошаље
Господ благодат и мир у наше куће, у наша срца и у Цркву
нашу“, казао је отац Игњатије.
У умјетничком дијелу програма наступили су народни гуслар
Зоран Ђекић, хор Свете мати Анастасије Српске из Берана,
КУД “Андријевица“, које је, у кореографији
Милана Бојовића, извело сплет народних игара из Црне Горе
и Србије, Милена Мирчић је говорила Савин монолог Десанке
Максимовић, а пјесму Свети Сава, Војислава Илића рецитовао
је Михаило Лакићевић.
