Ми се већ сада са нестрпљењем припремамо да обележимо овај значајан датум за све хришћанске цркве, рекао је дописнику Гласа Русије митрополит Амфилохије.
То ће бити православна свечаност посвећена одлуци цара Константина да 313. године усвоји Милански едикт. Она ће почети у српском граду Нишу, где је рођен Константин Велики, који се од давнина сматра апостолском престоницом. Тамо ће доћи скоро сви православни патријарси света. А после тога сви представници цркава ће долетети у нашу престоницу Подгорицу ради освећења саборне цркве Ускрснућа Христовог. Наравно, доћи ће и московски партијарх Кирил.
За Србе који живе у Црној Гори посета поглавара Руске цркве је врло важна. Русију и Црну Гору вековима везују топле пријатељске и духовне везе. Руски народ је више пута подржавао Србе у њиховим ослободилачким ратовима и покретима, а руски цареви су помагали локалним верницима да подижу манастире и храмове. Посебан је однос Црногораца према последњем руском цару Николају Другом, наставља митрополит Амфилохије.
Од личних средстава руског цара Николаја у Црној Гори био је подигнут манастир Василија Острошког. До данас недалеко од манастира сачуван је царев мост подигунт у част московског императора. Он је планирао такође да подигне цркву на Цетињу, старој престоници Црне Горе, али уследио је Балкански и Први светски рат, и обитељ није била изграђена. Веома поштујемо овог руског цара зато што је подржао Србију и Црну Гору против Немачке и Аустроугарске и спасао српску војску од побигије. И, наравно, поштујемо га као светог мученика.
У Црној Гори добро познају и поштују руске свеце, њихове писане радове и личне подвиге.У земљи постоји мноштво цркава, посвећених руским подвижницима, још неколико у стадијуму изградње, наставља поглавар православне цркве у Црној Гори.
Изградили смо у Херецег-Новом цркву у част светог Фјодора Ушакова, који је својевремено ратовао против Наполеона и бранио српски народ. Ми смо подигли ову цркву на руском гробљу које тамо постоји. Сада правимо мали манастир у част Сергија Радоњешког у подножју планине Румије. Тиме се бави мајка Теодора из Перма и четири руске монахиње. Такође подижемо малу обитељ преподобне Матроне Московске. Гради се тешко,а ли настојница која је узела име свете Матроне, уверен сам, учиниће све што треба. И већ у Будви смо одредили место где ће ускоро бити подигнута црква у част преподобног Серафима Саровског.
Освећење још једне црногорске цркве која носи назив руског свеца – кнеза Александра Невског, протекло је 14. септембра ове године недалеко од Будве, на острву Свети Стефан. За ову цркву Црногорци су се борили неколико година и чак се обратили за помоћ Русији, коју овде воле и поштују. Многи Срби активно уче руски. Пример је сам митрополит Амфилохије. Због великог поштовања према руској духовности и култури он је самостално научио руски. Моји главни учитељи су били руски свеци, као и два писца – Фјодор Достојевски и Александар Солжењицин, признао је поглавар црногорског православља.
Он је најбољи писац после Достојевског. Срео сам се са Александром Солжењицином 1974. године у Паризу. Тада сам допутовао са Свете Горе и довезао одатле мали и врло леп крст. Одлучио сам да га поклоним Солжењицину и направио сам натпис: Александру-крстоносцу – светогорски крст. Он га је тада примио и пољубио. А 2003. године, када смо наградили писца ореденом светог Саве, он ми је показао да брижљиво чува овај крст са Свете Горе.
Веома су ми блиске речи светог Александра Невског: Није у сили бог, већ у истини, закључио је митрополит Амфилохије. Веома желим да Срби живе по том завету који је једном рекао један руски светац, а затим много пута доказивали сви верници Руске православне цркве.
